Glavobolja


Glavobolja (cefalgija) se najčešće definiše kao bol u predelu glave, lica i gornjeg dela vrata

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma i može biti propratni simptom raznih drugih oboljenja. Pretpostavlja se da čak 90% ljudi u toku života doživi neku vrstu glavobolje, dok svaka treća osoba doživi glavobolju jakog inteziteta.

Neki uzroci glavobolje su banalni i benigni, dok drugi mogu biti hitna medicinska stanja i kao takva zahtevaju urgentan medicinski tretman, te svaku glavobolju treba shvatiti ozbiljno!

U zavisnosti od vrste glavobolje, drugačiji je i tretman tj terapija. Interesantna i nedovoljno poznata činjenica da samo moždano tkivo nije bolno osetljivo jer nema receptore za bol. Umesto toga bol je načešće izazvan okolnim strukturama, nadražajem velikih vena, arterija, nerava, mišića ili moždanih ovojnica.

Glavobolje najčešće delimo na primarne i sekundarne.
Pod primarnim glavoboljama podrazumevamo glavobolje tačno određenih karakteristika, koje se ne mogu pripisati nekom drugom poremećaju i ovde spadaju: migrena, tenziona glavobolja, klaster glavobolja.
Suprotno, sekundarne glavobolje su simptom drugih bolesti i javljaju se najčešće uz mnoštvo drugih pridruženih simptoma, što sve zajedno čini specifičnu kliničku sliku tog oboljenja:
glavobolje povezane sa povredom glave, sa vaskularnim poremećajima glave i vrata, uzrokovane uzimanjem raznih supstanci ili prekidom njihovog uzimanja, glavobolja povezana sa poremećajima lobanje, vrata, uva, nosa, sinusa, glavobolje u vezi sa psihijatrijskim oboljenjem.

Tenzione glavobolje su najcesce glavobolje (90% odraslih je imalo ovakvu glavobolju). Smatra se da je uzrok ovih glavobolja kontrakcija muskulature poglavine. Usled stresa dolazi do spazma ovih misica koji se manifestuje bolom (glavoboljom). Predilekciona mesta su potiljacni deo glave ka vratu, slepoocni predeo gde sepripajaju mastikatorni misici ili celo. Do ovakvih glavobolja dolazi zbog fizickog stresa, npr. usled prekomernog rada ili usled emotivnog stresa.

Tenziona glavobolja se obicno opisuje kao osecaj pritiskanja ili stezanja oko cele glave, sa najjacim pritiskom u predelu obrva; bol je obicno umeren, obostran i vecina pacijenata moze da funkcionise sa ovom glavoboljom.

Migrene su uzrok 20% glavobolja. Migrenozna glavobolja nastaje kao posledica konstrikcije krvnih sudova glave dovodeci do smanjenog dotoka krvi. Zene cesce obolevaju od ove glavobolje.

Migrenozna glavobolja se obicno opisuje kao pulsirajuci bol sa jedne strane glave pracen osecajem mucnine i preosetljivoscu na svetlo i zvukove.

Migrena moze biti sa aurom ili bez. Aura je skup simptoma, najcesce vizualnih, koji prethodi glavobolji i obicno je najavljuje. Aura obicno traje 5 do 20 min.

Sinusne glavobolje
Ove glavobolje spadaju u grupu sekundarnih glavobolja – glavobolja koje su posledica konkretnog oboljenja u ovom slucaju sinusa.

Opisuju se kao tup, dubok, pulsirajuci bol u predelu cela i lica. Nastaju usled upale sinusnih supljina, a obicno se pojacavaju pri saginjanju ili akutnoj prehladi. Ove glavobolje mogu biti pracene sekrecijom iz nosa ili samo slivanjem sekreta niz zdrelo.

Kada se javiti doktoru ?

- ako osetite uzasno jaku glavobolju
- ako se pojavi glavobolja koja se razlikuje od vasih uobicajenih
- ako je glavobolja pocela iznenada, a pogorsava se pri naporu, kaslju ili saginjanju
- ako je udruzena sa perzistentnim povracanjem
- ako je udruzena sa temperaturom i ukocenoscu u vratu
- ako je povezana sa konvulzijama
- ako joj je prethodila povreda glave ili pad
- ako postoje problemi sa vidom, govorom ili ponasanjem
- ako analgetici ne pomazu ili glavobolja postaje sve jaca