Autoimuna bolest uva


Šta je autoimuna bolest?

Kada virus napadne, imuni sistem brani organizam. Odbrambene sposobnosti loše funkcionišućeg imunog sistema mogu da nanesu štetu telu tako što greškom napadaju svoje sopstvene ćelije kao da su one virusi ili bakterije. To se zove autoimuna bolest. Uopšteno, autoimune bolesti su češće kod žena, a ređe se javljaju kod dece i starih.

Šta je to autoimuna bolest unutrašnjeg uva?

Imuni sistem može da napadne celo telo ili samo neki sistem u okviru tela, uključujući i uvo. Čak i ako uvo nije direktno napadnuto, debris nastao autoimunom reakcijom u jednom delu tela može biti transportovan cirkulacijom do uva i da tu izazove problem. Kada je uvo napadnuto, progresija oštećenja i funkcionalnog gubitka može biti rapidna. Neka autoimuna oboljenja koja mogu da zahvate uvo uključuju Koganov sindrom, polihondritis, poliarteritis nodoza, Vegenerova granulomatoza, sistemski lupus eritematozus, ulcerativni kolitis, Sjogrenov sindrom i reumatoidni artritis.

Simptomi

Najizraženiji simptom autoimunog oboljenja unutrašnjeg uva je bilateralna asimetrična i progresivno-fluktuirajuća senzorineuralna nagluvost, obično nastupa u toku nekoliko meseci. Ponekad progresija može biti u toku nekoliko godina. Prisustvo vrtoglavica i ostalih simtpoma je obično povezana sa vestibularnim gubitkom i zavisi od stepena gubitka i od toga da li je problem doveo do fluktuirajućih promena (na primer, kod endolimfatičnog hidropsa nastalog autoimunom reakcijom). Simptomi autoimunog problema mogu biti slični, čak ih je ne moguće razlikovati od ostalih vestibularnih poremećaja; po nekad je prisutan Menierov sindrom.

Dijagnoza

Dijagnoza autoimunog oboljenja kao uzroka poremećaja u funkciji unutrašnjeg uva može biti teška. Osim anamneze o drugim autoimunim bolestima i laboratorijskim testovima krvi, po nekad se dijagnoza postavi samo na osnovu toga što se sluh popravio na terapiju.

Terapija

Rana dijagnoza je bitna jer terapija može biti efektna u zaustavljanju progresije i reverzibilnih oštećenja. Standardna terapija za autoimune bolesti su imunosupresivni lekovi, i po nekad predstavljaju dugoročnu terapiju. Takvi lekovi imaju uticaj na celo telo i uključuju steroide, hemioterapijske agente, citostatike. Pošto reumatolozi imaju najviše iskustva u lečenju ovih bolesti, oni obično prepisuju terapiju u saradnji sa otorinolaringologom i neurologom.