Ispitivanje sluha kod dece


BERA

Kako se radi ispitivanje sluha kod dece ?

Ispitivanje sluha kod dece zahteva timski rad lekara, surdoaudiologa i psihologa (kada je to potrebno). Surdoaudiolog primenjuje protokol koji odgovara kognitivnoj starosti deteta. Mnoga deca imaju kompatibilnu kognitivnu i hronolosku starost ali neka ne.Zato se pravilnim informisanjem o napredovanju deteta u ranom psihomotornom razvoju ustvari informisemo i o kognitivnoj starosti deteta.
Kod dece starije od 3 ili 4 godine moze se uraditri i tonska audiometrija koja nam daje informacije o perifernom slusnom putu ali ne i o funkciji cula sluha. Nakon klinickog pregleda lekar proverava stanje srednjeg uva, eventualno prisustvo zapaljenja, sekreta ili malformacija. U sklopu pregleda obavlja se timpanometrija sa merenjem akusticnog refleksa, otoakusticke emisije i BERA test.
Sve navedene metode ispitivanja su bezbolne, svaka metoda ima svoje mesto u bateriji testova radi postavljanja prave dijagnoze. Nekada nije potrebno sprovesti celu bateriju testova vec samo jedan deo zavisno od pregleda.

Dete jos uvek nije progovorilo, da li to znaci da ne cuje dobro ?

Ukoliko vase dete nije progovorilo i kasni sa razvojem govora za dati kalendarski uzrast prvo morate ispitati sluh. Sluh nije jedini razlog kasnjenja govora ali svakako vazan radi daljeg usmeravanja i ciljanog lecenja. Zato cesto u timskom radu ucestvuje i psiholog.

Kakva ostecenja sluha postoje kod dece ?

Ostecenje sluha moze biti konduktivnog ili senzorineuralnog tipa. U prvom slucaju postoji problem u penosenju zvuka kroz prenosni sistem spoljasnjeg i srednjeg uva. To mogu biti razlicite vrste zapaljenja sa perforacijom bubne opne, prisustvo sekreta, malformacije. U slucaju senzorineuralnog ostecenja problem moze biti u samom receptoru sluha, slusnom nervu, pa i u primarnim i sekundarnim slusnim centrima. Ponekad dijagnostika zahteva i snimanje magnetnom rezonancom, MSCT, ili EEG snimanje. Cesto rekurentne infekcije srednjeg uva kod dece imaju za posledicu kasni razvoj govora. Takva deca zahtevaju cesce posete otorinolaringologu koji ce kontrolisati stanje sluha i predloziti adkvatnu intervenciju ukoliko je potrebno.

Ostecenje sluha moze nastati na rodjenju ali moze se javiti i kasnije. Obe vrste ostecenja sluha mogu biti genetske (nasledne) ili negenetske etiologije. Kod naslednih oblika nagluvosti moguce je uraditi genetsko ispitivanje deteta i roditelja i ustanoviti o kojem obliku nasledjivanja se radi. Nenasledni faktori mogu biti brojni: virusi, bakterije, toksini, lekovi, trauma.

Deca koja su provela duze od 48 h u jedinici intenzivne nege, kao i deca sa jasnim znacima pojedinih sindroma, kod pozitivne porodicne anamneze o ostecenju sluha, deca sa anomalijama glave i lica i deca cije su majke tokom trudnoce imale infekciju citomegalovirusom, rubelom i toksoplazmom imaju cesce ostecenje sluha od ostale dece.Takodje posebno treba pratiti decu koja su nakon rodjenja imala povrede, infekcije, hiperbilirubinemiju, mehanicku ventilaciju, rekurentne otitise i primala ototoksicne lekove. Nekada se ostecenje sluha javlja kasnije i zato se pracenje ove dece nastavlja i nakon poska u skolu.

Lecenje gluvoce/nagluvosti kod dece

Dijagnostikovano ostecenje sluha zahteva adekvatnu intervenciju. Ukoliko se radi o konduktivnom tipu ostecenja moguca je konzervativna terapija (medikamentozna) i/ili hirurska zavisno od procene audiologa i hirurga. Kod pojedinih oblika senzorineuralnog ostecenja sluha potrebna je amplifikacija odgovarajucim slusnim amplifikatorima i/ili kohlearna implantacija vec prema proceni stepena osetecenja sluha. Nakon nabavke aparata dete mora da prodje period adaptacije na slusni aparat i zapocne proces habilitacije slusanja i govora. Nedijganostikovano ostecenje sluha ima za posledicu ne samo gibitak govora, vec pogadja i psihosocijalni, akademski i emotivni razvoj deteta.

Ukoliko dete kasni u razvoju govora primarno je obaviti timski audioloski pregled.